Srpski klub Navijaca Intera

Argentinac koji sa velikim uspehom nosi dres prvaka Evrope, Intera, Esteban Kambijaso u intervjuu časopisu Ole obelodanio je da 2014. godine namerava da se vrati u domovinu.
Vezista "nero-azura" je naglasio da hoće prvo da ispoštuje ugovorne obaveze koje ima sa Interom. "Cuću", kako Argentinci zovu fudbalera italijanskog kluba, u svojoj zemlji je nosio dresove Independientea i River Plate, pre nego što je 2002. otišao u Real Madrid.

Prema navodima pojedinih italijanskih fudbalskih portala, Masimo Morati, predsednik Intera, bio je tri sata ispitivan od strane predstavnika Italijanske fudbalske federacije zbog čuvenog slučaja nameštanja rezultata u sezoni 2005/2006.
Podsetimo, te godine je oduzeta Juventusova titula dodeljena Interu, jer klub iz Milana nije bio sankcionisan. Međutim, pre nekog vremena se u javnosti "pojavio" telefonski razgovor Moratija sa prvim čovekom sudijske organizacije u kojem se jasno čuje da je predsednik crno-plavih tražio pojedine sudije da sude mečeve njegove ekipe!? Zbog ovoga je Stefano Palaci, federalni tužilac, otvorio novu istragu.
-Siguran sam u sebe i nemam ništa protiv da sud radi svoj posao-kratko je situaciju prokomentarisao Morati za agenciju ANSA dodavši da sve ovo liči na "Kafkin Proces".
Istraga je pokrenuta samo dva dana pre milanskog derbija, a Đnkarlo Abete, predsednik Italijanske fudbalske federacije je bio još kraći:
-Želim samo da se sve završi do kraja sezone!

Legenda Intera i bivši trener Partizana, Lotar Mateus siguran u pobedu Intera nad gradskim rivalom ovog vikenda.
Šampion Italije i osvajač Lige šampiona Inter igra ovog vikenda protiv Milana u gradskom derbiju. U pitanju je meč koji ne ostavlja ravnodušnim ni obične ljubitelje fudbala, a kamoli legende oba kluba.
Lotar Mateus, bivši trener Partizana, nosio je dres Intera pune 4 godine što je bilo dovoljno da postane legenda među plavo-crnima.
"Pravi sam Interista, ispunjen emocijama kad god posmatram Inter. Ko će dobiti u derbiju? Naravno Inter. Ne kažem to kao navijač, već kao trener"-izjavio je Mateus za Gazetu.
"Prava prednost je samopouzdanje koje je donela dobra forma kao i strah koji se uvukao u protivnike. Naravno da je opasno imati previše samopouzdanja, ali mislim da će Inter dobiti Milan i zatim osvojiti Skudeto."
"Eto će odlučiti meč. On je pravi šampion kog je milina imati u timu."
Milanski derbi će se odigrati u subotu uveče, a pobednik bi lako mogao da bude novi šampion Italije. Milan trenutno beži Interu 2 boda i sve se može promeniti u subotu uveče.

-Inter (ital. Internazionale Football Club) je fudbalski klub iz Milana, Italija. Klub je osnovan 09.03. 1908. Pobunjeni igrači i deo uprave fudbalskog kluba „Milan“ osnivaju novi klub pod imenom „Internazionale Football Club“, češće nazivan Inter (u engleskom govornom području se uglavnom naziva Inter Milan). Inter je jedini klub koji nije ispadao iz italijanske prve lige - Serije A, u kojoj se trenutno i takmiči. Inter svoje mečeve odigrava na stadionu Đuzepe Meaca koji ima kapacitet od 85.700 mesta. Inter je titulu prvaka Italije osvajao 18 puta, 6 puta Kup Italije, 3 puta Ligu šampiona, 3 puta Kup UEFA, 2 puta Internacionalni kup i 3 puta Super kup Italije.

-Istorija

Smatra se da je nazivu Inter kumovao prvi predsednik - Đovani Paramitioti, koji je verovao da ne postoje nacionalne granice u sportu, i da u jednom klubu može igrati stranac kao ravnopravni igrač. Svoj prvi skudeto Inter osvaja veoma brzo - 1910, a drugi osvaja 1920. Kapiten ekipe koja je osvojila prvi skudeto bio je Virđilio Fosati rođen u Milanu i brat Đuzepea Fosatija koji je osvojio drugi skudeto. Između Prvog i Drugog svetskog rata FK Inter bio je primoran da promeni ime u Ambrosina - Inter po zahtevu Benita Musolinija. Međutim, Inter i pod drugim nazivom osvaja svoj treći skudeto u novoj Italijanskoj prvoj diviziji - Seriji A 1930. Četvrta titula osvojena je 1938. Inter 1940. osvaja svoj prvi Italijanski Kup, kao i petu titulu šampiona. 1942. klub je povratio svoje pravo ime - Internacionale Milano. Nakon rata, Inter osvaja šesti skudeto 1953. i sedmi 1954. Posle ove dve titule Inter ulazi u najbolje godine u istoriji. Tokom šezdesetih godina, Inter pod vođstvom Helenija Herere osvaja šampionat 1963, 1965. i 1966. Najbolji momenti bili su kada je Inter dva puta uzastopno osvojio Kup šampiona Evrope - sadašnju Ligu šampiona. Inter je prvi put ovo takmičenje osvojio 1964. protiv španskog Real Madrida. Sledeći Kup šampiona Inter osvaja protiv portugalske Benfike. Tokom šezdesetih godina, kada su osvojili 3 Skudeta i 2 Kupa šampiona, dres Intera nosili su Luis Suarez, Đakinto Faketi, Sandro Macola itd. Predsednik kluba bio je Anđelo Morati - otac sadašnjeg predsednika Masima Moratija. Inter je ponovo igrao finale Kupa šampiona 1967, ali je izgubio 2-1 od Seltika.
Prateći zlatne šezdesete, Inter je uspeo da osvoji svoju jedanaestu titulu 1971. i dvanaestu 1980. Kao prvak iz 1971, Inter u Kupu šampiona dolazi do finala 1972, ali biva poražen od Ajaksa. Inter je osvojio svoj drugi i treći Italijanski kup 1978. i 1982. Inter 1989. osvaja svoj trinaesti skudeto predvođen legendarnom nemačkom trojkom - Mateus, Klinsman, Breme. Četrnaesti skudeto Inter osvaja 2006. posle izbacivanja Juventusa u drugu ligu i oduzimanja bodova Milanu zbog nameštanja utakmica. Petnaesta titula dolazi u vitrine 2007. u sezoni u kojoj je ekipa Intera oborila čitav niz rekorda u Seriji A. Šesnaesta titula, a treća za redom, je osvojena 2008.
Vredi zabeležiti da je sezona 2007/08. najavljivana kao sezona velike osvete Juventusa i Milana, ali je Inter ipak uzeo i treći Skudeto za redom, ovoga puta u "kompletnoj" Seriji A.
Inter je osvojio tri puta i Kup Uefa u razmaku od sedam godina. Prvi kup Uefa osvojili su protiv Rome 1990/91, drugi su osvojili protiv Salcburga u sezoni 1993/94. Svoju rekordnu treću pobedu u Uefa-a kupu ostvaruju u sezoni 1997/98 pobedom nad Lacijom od 3-0 na stadionu Park Prinčeva u Parizu. U sezoni 2004/05 Inter osvaja kup Italije protiv Rome i superkup na početku sezone 2005/06 protiv Juventusa. 11. maja 2006. Inter ponovo uspeva da osvoji kup Italije protiv Rome.

-Trofeji

Prvenstvo Italije: 18 puta1909/10, 1919/20, 1929/30, 1937/38, 1939/40, 1952/53, 1953/54, 1962/63, 1964/65, 1965/66, 1970/71, 1979/80, 1988/89, 2005/06, 2006/07, 2007/08, 2008/09, 2009/10.

Kup Italije: 6 puta1938/39, 1977/78, 1981/82, 2004/05, 2005/06, 2009/10.

Liga Šampiona: 3 puta1963/64, 1964/65, 2009/10.

UEFA Kup: 3 puta1990/91, 1993/94, 1997/98.

Super Kup Italije: 4 puta1989, 2005, 2006, 2008, 2010.

Interkontinentalni kup: 2 puta1964, 1965.

-Igracki kadar (po brojevima)

1. Žulijo Cezar
2. Ivan Kordoba
4. Havijer Zaneti (kapiten)
5. Dejan Stankovic
6. Lusio
8. Tiago Mota
9. Samjuel Eto
10. Vesli Snajder
11. Suli Muntari
12. Luka Kastelaci
13. Maikon
17. Mekdonald Mariga
18. David Suazo
19. Esteban Kambijaso
20. Dzoel Cukvuma Obi
21. Paolo Orlandoni
22. Dijego Milito
23. Marko Materaci
24. Nelson Rivas
25. Valter Samjuel
26. Kristijan Kivu
27. Goran Pandev
29. Kutinjo
30. Mansini
31. Denis Alibek
34. Kristijano Biragi
39. David Santon
40. Obiora Nvanko
48. Lorenco Krisetig
57. Felice Natalino
88. Dzonatan Biabijani

-Navijaci

Najverniji i najžešci navijaci, tj. oni koji su organizirani u navijacke grupe, nalaze se na severnoj tribini- drugi sektor. To je anello verde secondo, po službenom nazivu sektora. Grupno se zovu kao CURVA NORD, a najpoznatije i najvece podgrupe su: Viking, Ultras, Boys San, Boys Roma, Irriducibili, Milano Nerazzura, Bauscia.
Boys San- Jedna od najjacih podgrupa svakako je Boys San. (squadre d’azione neroazzurre) koja vec postoji 35. godinu zaredom, njen prvi transparent mogao se uociti 1970. godine u Rimu na utakmici protiv Lazia. Ime su uzeli po nestašnom decaku “Boy” iz nekog crtanog filma. Kasnije, tokom 70-tih, Boys San predstavlja pionire ultra’ navijackog pokreta, koji organizovano prati svoju ekipu i van Milana, od kojih u svojoj knjizi o istoriji grupe isticu Napoli, Bari i Rim. U to vreme poceli su s koreografijama najcešce uz pomoc papira i velikih barjaka. Uporedno s tim delom price, pocinju i prve tenzije s drugim ultra podgrupama iz Italije, narocito s Dorianima (Sampdoria), utrasima iz Torina, Bergama a svakako najviše s Milanistima. S ovim poslednjima cesti su sukobi na samom stadionu, dok nisu Interisti poslati na Sever, a Milanisti na jug stadiona, što je okoncano 1979. godine po završetku obnove San Sira.Osamdesete su godine u kojoj je Boys San doživeo vrhunac, iako su zbog medjusobnih nesuglasica proterali deo njih koji su se prozvali “Potere Nerazzurro”, dok je podgrupa “Forever Ultras” koja je nastala još 1975. godine vec bila odvojena. Boys San tih godina potenciraju nasilje pa je bitno spomenuti izgrede na utakmici protiv Rome 1981. godine i 1982. u Djenovi. Naravno najveci neredi bili su s “rodjacima” Milanistima, ali je 1983. godine medjusobno dogovoreno da se smanji nasilje koje je vec preraslo u svakodnevni život. Navodno je taj pakt još na snazi. Koreografije su se razvile u velike bakljade i upotrebe dimnih bombi, napravljena je prva zastava koja je pokrivala citav Sever. Tada nastaju i prva prijateljstva s Brigatama iz Verone koji je trajao do 2001., Firentincima do 1987. i s Sampdorianima koji je potrajao 1992. godine. Taj period je okonocan izradom velike cirade koja i danas visi na sredini Severa.
Devedesetih godina kada je Inter uzeo prvi kup UEFA i kada je Sampdoria izgubila prvenstvo u Milanu, raspalo se bratstvo s ultrasima iz Genove 1992. godine, a nasilja je još uvek bilo, no u nešto manjem intezitetu nego 80'-ih. Ono se smanjuje uvodenjem “difida” odnosno zabranama dolaska na stadione za nasilnike, posebno pooštrenim 1995. kao posledica ubistva navijaca. Tih godina za razliku od ranijih kada je Boyse vodilo nasilje, grupa se okrenula prema kooreografijama i dekoru na Severu. Iako ce za sebe reci da su radili famozne kooreografije, priznaju da su mogli uvek i bolje, buduci se u tom istom vremenu u Italiji pojavljuju i druge suparnicke grupe. To utice na bolju saradnju s ostalim grupama na tribini.
Ultras- Ultras je druga po starosti podgrupa sa Severa, nastala 1975. godine, a do 1995. delovali su pod nazivom “Forever Ultras” uz bok Boysima (od 1979. jedan kraj drugoga izlažu udarne transparente). Ova grupa napominje kako su njeni članovi bili pod uticajem desnice u Milanu. Danas ovu grupu čine uglavnom mladi pripadnici, dok su stariji još uvek predvodnici iste. Ponosni su što imaju odlične odnose s ostatkom tribine, što je zaista retkost na italijanskoj sceni. Prijateljstvo održavaju s Iruudicibili Lazio, s kojima često znaju odigrati fudbalske utakmice. Od neprijatelja najviše poštuju Bergamose, dok preziru navijače Barija zbog toga što navodno znaju samo krasti tuđe transparente i Kaljaritane koji napadaju palicama 15 na 3. Namera im je doživeti 35. godinu, a smatraju da samo ujedinjeni Ultrasi mogu preživeti moderan fudbal i ono što im isti donosi.
Iruudicibili- Nastaju 1985. godine dok godinu dana kasnije deo njih, (Skins), napuštaju tribinu zbog svađe s ostalim grupama i represijom od strane posebne policije (Digos ). 1992. godine nakon odvajanja grupe “Snakes”, Irriducibili konačno postaju temeljna grupa Severa koja zauzima svoje mjesto, kojima se 1997. pridružuje grupa “Zona Nera” koju čine 20-ak militantnih navijača te pritom njihov simbol postaje “Muttley”; popularni pas iz crtanih filmova (poručnik Draguljce). Naglašavaju kako su njihova politička gledišta desno orijentirana, kako im je pivo najdraže piće, slušaju OI muziku. Od protivnika najviše ne podnose Milan, Juve i Fiorentinu, Romu, Napoli, Bresu i Bolonju. U bliskim su odnosima s Lacijalima odnosno s njihovom grupom istog naziva.
Skins Inter- Pitate se kako su uspeli postati legendarni u samo 3 godine i zašto?Pa jednostavno, bila je to ekipa totalnih ludaka koji su ludovali i činili nerede gde god bili i nisu se bojali nikoga. S njima nije bilo zajebancije, uvek u centru incidenata. Kako je 80-ih u Milanu skinhead scena bila jako razvijena, nakon godina divljanja po gradu (premlaćivanja crnaca, marokanaca, kineza, komunista) odlučili su preneti adrenalin na stadion. Osim prebijanjem, bili su zaluđeni ideologijom naci-fanatizma, vezivala ih je ljubav prema Interu, oduvek klubu desnice.
6. maj 1987. (Inter - Kremoneze, Kup Italije) prvi put su obesili transparent iako su već neko vreme bili prisutni kao organizirana grupa na Curvi Nord. Uz natpis Skins na transparentu su nacrtani ”fascio”- sekira sa dve oštrice, simbol fašizma i svastika. Vođa grupe je Paolo Coliva ”armiere”, a njemu uz bok su: Duilio Canu, Massimiliano Bergomi, Luca Ceccarelli te ”metallica”. Svi navedeni su imali debele dosijee za napade, nasilje i razne nerede na stadionu i van njega, svi su izdržavali zatvorske kazne. Coliva je u zatvoru umro od predoziranja, optužen za pokušaj ubistva mladog komuniste. Mnogi Ultrasi ih nikad nisu priznali kao Ultrase nego više kao kriminalce i narkomane. Zanimljivo je da većina Skinsa nisu bili socijalni slučajevi, uglavnon sinovi bogate milanske više klase koji su iz besa i dosade postali nasilnici i narkomani.
Najvažniji događaji:
1987. Skinsi u centru nereda na Piazzi Cavour u Komu. Nakon sukoba sa domaćima (Fossa Lariana u to vrijeme) demoliraju centar grada. Šteta je ogromna, prvi put su na svim naslovnicama.
1988. neposredno nakon utakmice Askoli - Inter prolaze ispod Tribine domaćih. Tuča je neizbežna, veliki su neredi, a jako malo policije.Askolani su izvukli deblji kraj, Skinsi su krivi za smrt Nazarena Filippinia, jednog od osnivača SBN74. Inače, Askolani su tada bili mala i kompaktna ekipa pa su kuci bili mnogo nezgodi. Tu su loše prolazili i Romanisti, Fiorentini, Doriani…
1988. policija prisiljava Skinse da uklone svastiku koju menjaju za simbol buldoga koji u jednoj ruci ima boks, a u drugoj kriglu piva.
1990. na utakmici Inter - Napoli Skinsi ističu transparentom:
“Hitler, con gli ebrei anche i napoletani!” Godinama pre ove utakmice događali su se krvavi uvodi za ovaj dan.Transparent Skinsa: ”droga e terroni piaghe d’italia” (droga i južnjaci pošasti italije) te ”il tricolore non cancella l’odore” (zastava ne uklanja smrad) te tuče s Napolitancima 87. i 89. Takođe 89. u tuci u Riminiju Napolitanci su nožem ubili jednog Skinsa, pa je i to doprinelo tenzijama. Taj 05.02.1990. dan je jedne od najlegendarnijih italijanskih tuča uopste, okrutnost sudara Interovih Skinsa i Fedayn Napoli snimile su sve italijanske televizije. Obe grupe su se odlično pokazale, neki govore bolje su prošli Interisti, neki govore Napolitanci, a u stvari to je najmanje važno. Činjenica je da se taj sukob i dalje prepričava među italijanskim Ultrasima. Zbog toga su 55 skinsa (i neki Boys-i) kažnjeni ”diffidama”, zabranama gledanja utakmica na stadionima.To je početak kraja ove grupe. Uz sve zabrane i pritisak policije, zadnji put se pojavljuju 21.10.1990. na utakmici Inter - Piza. Gašenju grupe je najviše doprinelo neslaganje sa Boys-ima koji su imali podrsku ostatka Tribine. Bisvi clanovi Skinsa, ili ono preostalo od njih, osniva 91. kratkotrajnu grupu “Shining”, a 97. grupu “Zona Nera” koja se ujedinjuje sa grupom “Irriducibili”, i danas ”najcrnijom” od svih. Poznati su još po sukobima sa Djenovljanimau Djenovi te Romanistima i u Rimu i u Milanu međutim o tome bi se dala napisati cela knjiga. Danas ih je većina umrla od droge ili po zatvorima, a oni poneki preostali su većinom daleko od stadiona.

-Stadion

U ranim godinama Inter je igrao na stadionu Arena, u blizini dvorca Sforzesco severozapadno od centra grada, koji se sada koristi za juniorska atletska takmicenja.
Stadion “Giuseppe Meazza” je dobio ime po jednom od naših najvećih igrača i najboljeg strelca u istoriji Intera. Milan i dalje nosi nazov San Siro kako se i pre zvao jer se taj deo grada tako zove, a deo grada se tako zove jer je tamo nekad davno stajala crkva pomenutog sveca.Magnat koji se bavio proizvodnjom automobilskih guma i predsednik Milana Piero Pirelli je finansirao izgradnju pravog fudbalskog stadiona u četvrti San Siro u zapadnom delu grada, koji je sagrađen po uzoru na engleske stadione, sa četiri tribine smeštene uz sam rub igrališta, bez atletske staze. Cena je bila u protivrednosti današnjih 1.8 miliona Evra. Stadion je građen od 01.08.1925 (gradilo ga je 120 radnika) a završen i otvoren 19. septembra 1926. Imao je kapacitet od 35 000 mesta. U prvom derbiju odigranom na novom stadionu Inter je savladao Milan rezultatom 6:3. Uništili smo im festu otvaranja stadiona kojem će kasnije tepati «fudbalska Scala».
Stadion je ugostio polufinale Svetskog prvenstva 1934. godine. Deset godina nakon izgradnje i vlasništva AC Milana prodaje se Gradu Milanu, pa počinje prosirenje kapaciteta. Kapacitet raste na 55.000, a ubrzo se utrostručuje zahvaljujući arhitetskom redizajnu. Dostigao je 150.000 mesta 1939. kada je bio najveći stadion na svetu. Nakon rata, 1947. Inter napušta svoju Arenu, gde odigrava samo važnije i međunarodne utakmice, te prelazi na San Siro.Osam godina kasnije, 1955. dodaje se drugi prsten, ali kapacitet se smanjuje na 100.000 mesta, pa na 80.000, od čega 60.000 sedećih. Proslavu otvaranja drugog prstena 26. aprila 1956. uveličao je Brazil. Selektor Italije, osvajač dva uzastopna Scudetta s Interom Alfredo Foni za tu priliku ne poziva niti jednog Milanistu ili Interistu, pa milanskoj publici ostaje gorko sećanje na taj dan uprkos pobedi «azzurra» 3:0. 1957. stiže prva rasveta, a 1967. prvi električki semafor u Italiji.
Giuseppe Meazza umire 1979. - 14 sezona u Interu i 245 golova, dve sezone i devet golova za Milan: San Siro dobija naziv po najvećem italijanskom fudbaleru svih vremena. Ipak, pošto je Meazza bio i ostao Interista navijači Milana nikada nisu prihvatili novo ime. Za njih je stadion ostao San Siro, dok ga Interisti vole zvati «Meazza».
Stadion je 1988. postao potpuno sedeći pa se kapacitet smanjio na 72.000. Za Svetsko prvenstvo 1990. godine stadion je dobio i krov od pleksiglasa sa crvenim nosačima, dodat je treći prsten tribina, a kapacitet je nakon ove obnove i proširenja bio 85.000 sedećih mesta, koliki je ostao i do danas. Jedanaest betonskih stubova nose konstrukciju krova stadiona i daju mu prepoznatljiv izgled.
Dimenzije igrališta: 105×68.
Stadion je podeljen u tri nivoa (prstena), jedino istočna tribina nema treći prsten. Svaka od 4 strane je u drugoj boji sedista: Sever - zelena (verde), Jug - plava (blu), Zapad - crvena (rossa), Istok - narančasta (arancio), što se vidi na mapi stadiona pa nema potrebe detaljnije objašnjavati.
Današnji kapacitet stadiona “Giuseppe Meazza”:
Prvi prsten: 28.161
Drugi prsten: 32.368
Treći prsten: 19.545
Ukupno tribine: 80.074
Sky Boxevi: 300
Svečana loža: 304
Mediji: 223
Mesta za nepokretne: 244 (plus 244 pratitelja)
Ukupan kapacitet: 81.389
Adresa Stadiona:“Giuseppe Meazza”Via Piccolomini 5, 20151 Milanotel: 02/48707123

-Djuzepe Meaca

Djuzepe Meaca (ital. Giuseppe Meazza * Milano23. avgust 1910 — † 21. avgust 1979) je bivši italijanski fudbalski as i trener.
Ostao je upamcen kao jedan od najboljih spic igraca u svetu izmedu dva rata. Bio je umetnik driblinga. Najvece zadovoljstvo bilo mu je da predribla golmana i da sa loptom ude u gol. Zbog svega što je ucinio za fudbal, gradski stadion u Milanu je 1979.godine dobio njegovo ime.
Na fudbalskoj sceni pojavio se kao 17-godišnjak u dresu Ambrosiane (Intera). Dva puta je bio prvak Italije (1930, 1938), jednom pobednik Kupa Italije 1939. Zbog slabe cirkulacije krvi u nozi, godinu dana je pauzirao (1940.) Vraca se i igra za Milan (1941-42), nastavlja u Juventusu (1942-43). Do kraja rata igra nezvanicne utakmice za Vareze. U sezoni 1946-47 oblaci dres Atalante iz Bergama.
Kada je Interu zapretilo ispadanje iz Prve lige postao je igrac-trener. Odigrao je 17 utakmica, postigao dva gola i spasao Inter.Tri puta je bio golgeter prvenstva Italije (1930, 1936, 1938).
U reprezentaciji Italije debitovao je 1930., na utakmici protiv reprezentacije Švajcarske 4:2 (strelac dva gola), a oprostio se 1939. utakmicom protiv Finske (3:2). Ukupno je za reprezentaciju odigrao 53 utakmice i postigao 33 gola.
Ucestvovao je na dva Svetska prvenstva 1934 i 1938, na kojima je Italija bila prvak sveta.
U jednom trenutku (1952-53) bio je pomocnik selektora Karlina Berete, ali su posle samo dve pobede u osam utakmica obojica smenjeni.

-Pazza Inter

Pazza Inter je službena himna Intera i pušta se na stadionu pre svake utakmice a reci idu na semaforu tako da svi mogu pevati...Druga himna Intera je C’e solo Inter, pa bi bilo dobro znati reci i ove prekrasne pesme.

-Milano

Milano (italijanski: Milano) je drugi po velicini grad Italije, glavni grad provincije Milano i pokrajine Lombardije u severnoj Italiji.
Milano je privredni, modni i medijski centar. Poznat je po svojoj gotskoj katedrali, operi „Milanska skala“ i raznim umetnickim vrednostima.

Interov argentinski napadač Diego Milito spreman bi mogao dočekati utakmicu protiv Milana. Derbi dela Madonina igra se u subotu u sklopu 31. kola Serije A.
Situacija pred početak susreta poznata je. Milan ima dva boda prednosti u odnosu na branioca titule i jasno je da je ovo utakmica koja bi mnogo toga mogla da resi.
Milito nije za Inter nastupio od pobede protiv Rome (5-3). Od tada pauzira zbog povrede tetive kolena, što bi se trebalo promeniti nakon što je prošle sezone možda i najbolji igrač Intera u utorak odradio trening bez ikakvih problema. Za očekivati je, ipak, zbog nedostatka fizičke spreme mec protiv Milana započne na klupi. Ako uopste i uđe, s obzirom na to da će braniocu titule Lige Sampiona biti potreban i za nadolazeću četvrtfinalnu utakmicu tog takmicenja.

Inter je oslobođen tuzbe u slučaju transfera makedonskog reprezentativca Gorana Pandeva.
Nakon transfera prošlog januara, njegov bivši klub Lacio žalio se Italijanskom fudbalskom Savezu, tvrdeći da je transfer nelegalan.
Ipak, on je pre tog transfera dozvolio Pandevu da potpiše za naš klub, obzirom da je igrač bio u sporu s Laciom, tako da je odbačena žalba Lacia.
"Klub i njegovi direktori postupili su pravilno", stoji u saopćenju nadleznih organa.

Po Italiji kruze glasine da ce mladi brazilac Kutinjo napustiti Inter na leto. Brazilac koji nije bas pokazao sve sto ume (mada nije ni dobio mnogo sanse) mogao bih da ode u neki manji klub gde bi igrao, dobijao vise sanse, i pokazao sta ume! Brazilac je stigao leto i navijaci i strucni stab nadali su se da su dobili naslednika Snajdera, medjutim on to zasada nije dokazao. Medjutim pored male minutaze ne trebamo zaboraviti i to da nije igrao na svojoj prirodnoj poziciji vec kao krilni igrac u formaciji koju je Benitez koristio. Posle dolaska Lea na klupu, iako su sunarodnici, mladi Kutinjo se nije naigrao fudbala. Najzaintresovaniji klubovi za Kutinja su Sampdorija i Kievo, i mozda je to sansa da se Kutinjo tamo razvije, stekne potrebno iskustvo u Italijanskom fudbalu kao pozamljeni igrac, a posle vrati i dominira u Interu!

Pred duel sa Milanom i borobom za lidersko mesto na tabeli prvotimac Intera govori o treneru koji je više od decenije proveo u suparničkom taboru pre nego što je došao na klupu neroazura
Prvotimac Intera Dejan Stanković pred derbi sa Milanom govori o svom treneru Leondardu i njegovom značaju u ovom meču:
-Leonardo je centralna figura predstojećeg derbija jer on, kao nekadašnji igrač i trener Milana, bolje od svih ostalih zna protivnika. On je velika ličnost, čvrst je ali fer i svi smo u timu srećni pored njega. Ima odličan odnos sa svim igračima i teško je da neko za njega neće dati maksimum.
Inter se i dalje, za razliku od njegovog gradskog rivala, bori na svim poljima, ali je ovih dana fokusiran na Skudeto, a potom će da razmišlja o Kupu Italije i Ligi šampiona.
-U trci smo ka svim titulama i nećemo se zaustaviti ili se žaliti da smo oštećeni. Naprotiv, svaki duel nas inspiriše – zaključuje Stanković.

Dejan Stanković sa velikim nestrpljenjem iščekuje gradski derbi protiv Milana i veruje da Inter poseduje ono što je potrebno da dođe do pobede nad najvećim rivalom i pretekne ga na prvom mestu Serije A.
"Ubacili smo u petu brzinu i spremni smo da ih obiđemo, za nas nema zaustavljanja. I dalje se borimo na tri fronta, dok je Milan ostao bez Lige šampiona, ali to ništa ne menja", rekao je Stanković u intervjuu za zvanični sajt Intera.
Zamenik kapitena Havijera Zanetija veruje da se situacija značajno promenila od početka sezone i da se poraz iz prvog dela šampionata neće ponoviti. Milan je slavio ranim pogotkom Zlatana Ibrahimovića iz penala.
"Penal je potpuno promenio tadašnji tok meča, oni su se zatvorili i nismo im ništa mogli. Sada je drugačija situacija, nas čeka tokom nedelje i četvrtfinale Lige šampiona, to će nam biti dodatna motivacija da u najboljem raspoloženju zaigramo protiv Šalkea. Nije slučajnost što je Milan kiksnuo sa Barijem i Palermom nakon što je ispao iz Lige šampiona", smatra Stanković.
Inter je favorit pred derbi, iako je Milan i dalje prvi, sa dva boda viška u odnosu na "neroazure".
"Napravili smo neverovatan povratak i došli smo u situaciju da budemo prvi iako nas niko tamo nije video nakon lošeg početka sezone. Ne smeta nam teret favorita, brine me više njihova odlučnost da dokažu da nisu slučajno na prvom mestu. Nama će u ekipi biti nekoliko igrača koji nisu bili spremni u prvom delu sezone, a njima sada nedostaje Ibrahimović. Ipak, to je derbi i voleo bih da su oba tima kompletna", rekao je Stanković.
Stanković je protiv Milana postigao šest pogodaka, a kapiten reprezentacije Srbije tvrdi da su mu najdraža četiri postignuta gola u dresu Intera, kao i da mu nije bitno da li će igrati, već da "neroazuri" trijumfuju.
"Da li ću igrati jedan ili 90 minuta, meni je svejedno. Sve što mi je bitno da napustimo teren visoko uzdignutih glava i da mogu da proslavim trijumf sa saigračima", rekao je Stanković pre nego što je dobio pitanje da li bi potpisao tu izjavu, na šta je kapiten reprezentacije Srbije upitao "gde je olovka?!".

Trka između Intera i Milana za titulu šampiona Italije nastavlja se ovog vikenda, međusobnim duelom milaskih rivala.
"Roso-neri" imaju dva boda prednosti, ali kapiten reprezentacije Srbije, Dejan Stanković veruje da će njegov Inter već u subotu trijumfom izbiti na prvo mesto.
-Budući da je do kraja ostalo samo osam kola naša utakmica sa Milanom može mnogo da odluči. Naravno, verujem u pobedu Intera, jer bi nam ona, pored dolaska na čelo Serije A bila vetar u leđa i pred duel u Ligi šampiona-kaže Deki u intervjuu za Gazetu delo sport.
S obzirom na trenutnu formu "nero-azuri" važe za favorita u milanskom derbiju.
-Ne smeta nam uloga favorita. Napravili smo neverovatan povratak i došli smo u situaciju da budemo prvi iako nas niko tamo nije video nakon lošeg starta na početku sezone. Naša prednost je i u tome što ćemo biti kompletni, a oni ne mogu da računaju na Ibrahimovića. Nećemo ih međutim potceniti jer nisu slučajno tu gde jesu-oprezan je Stanković.

Legenda Intera i čileanskog fudbala Ivan Zamorano urgira mladoj zvezdi Udinezea Aleksisu Sančezu da ne napušta Seriju A i potpiše za "neroazure".
Čileanac je "zapalio" Evropu driblinzima i golovima i za njegove usluge su zainteresovani mnogi giganti sa "starog" kontinenta. Ipak, "Korijere delo sport" prenosi da je Zamorano u stalnom kontaktu sa Sančezom i da mu je poručio da zaboravi na odlazak sa Apenina i pojača njegov bivši klub jer bi to bilo najbolje za njega.
Direktor Intera Marko Branka nedavno je održao razgovore sa upravom Udinezea o Sančezovoj raspoloživosti. Branka je u dobrim odnosima sa familijom Poco koja vodi tim iz Udina i veruje se da su "neroazuri" glavni kandidati za potpis brzonogog fudbalera, iako je i prebogati Mančester siti u priči. 

Predsednik Intera smatra da će i posle subotnjeg okršaja sa Milanom biti vremena za preokrete u trci za "skudetom".
Dvocifren zaostatak Intera za Milanom smanjen je na dva boda (62:60) i "neroazuri" će u subotu uveče imati priliku da prvi put posle šest meseci izbiju na čelo tabele.
Italijanski mediji pišu o gradskom derbiju kao o meču koji će rešiti pitanje novog prvaka, ali Masimo Morati nije zagrizao taj "mamac".
"Biće to važna utakmica, u kojoj želimo da ostvarimo što bolji rezultat, ali sezona je duga i neće se završiti posle tih 90 minuta. Interovim navijačima je najviše stalo do pobede nad Juventusom, ali i dueli sa Milanom su uvek posebni".
"Veliko je zadovoljstvo pobediti ih, a u poslednjih nekoliko sezona smo često uspevali to da uradimo. Prošle sezone smo bili perfektni u trijumfu od 4:0", priseća se Morati.
Jesenas je Milan slavio rezultatom 1:0, pogotkom Zlatana Ibrahimovića, čime je prekinuo seriju od tri poraza u susretima sa gradskim rivalom.
Rspored do kraja sezone:
Milan: Fiorentina (g), Sampdorija (k), Breša (g), Bolonja (k), Roma (g), Kaljari (k), Udineze (g).
Inter: Kjevo (k), Parma (g), Lazio (k), Ćezena (g), Fiorentina (k), Napoli (g), Katanija (k).
Obema ekipama predstoje po dva polufinalna meča Kupa Italije (Milan - Palermo, Roma - Inter), a Inter igra i četvrtfinale Lige šampiona protiv Šalkea.

Kapiten "orlova" će u subotu sa Interom igrati "derbi Dela Madonina" posle kojeg bi šampion mogao da se vrati na vrh.
Inter je na samo dva boda od lidera Serija A, Milana, uoči subotnjeg "derbija Dela Madonina". Aktuelni šampion je dobio veliku priliku da se domogne vrha posle posrtanja gradskog rivala.
"Možda nas vide kao favorite zbog poslednjih rezultata. Napravili smo veliki povratak u šampionsku trku i ne želimo da se zaustavimo", istakao je Dejan Stanković.
Kapiten reprezentacije Srbije igrao je u kvalifikacijama za EP protiv Severne Irske minulog petka u Beogradu, a "orlovima" nije mogao da pomogne u utorak u Estoniji zbog žutih kartona. Zato je već usredsređen na predstojeći megdan sa "rosonerima".
"Naravno, nećemo se opustiti", nastavio je iskusni vezista.
On podseća da je ranjeni lav najopasniji.
"Malo me plaši što su u Milanu ljuti posle poraza od Palerma i sigurno imaju nameru da protiv nas dokažu da nisu slučajno na prvom mestu, u šta ja nikada nisam sumnjao".
Prokomentarisao je i izjavu Zlatana Ibrahimovića, koji je rekao da će igrači Milana sami biti krivi ako ne osvoje titulu.
"Ako bude tako, i ako je mi osvojimo, biće tu i naše zasluge. Verovali smo da možemo da budemo šampioni i kada smo zaostajali 13 bodova".
Osvrnuo se i na poziciju trenera Intera Leonarda, nekadašnjeg igrača Milana.
"Ja nikada nisam razmišljao o tome kako bi bilo da pređem u Milan, ali drugačije je kada se završi karijera i pređe u trenerske vode", zaključio je Dejan Stanković.

Inter je uspeo doci Milanu na samo 2 boda, sledi derbi, i prva sansa da Inter u direktnom okrsaju dodje do prvog mesta, medjutim ima problema sa igracima. Lusio je dobio suspenziju zbog 4 zutog kartona, a posle povreda Kivua i Ranokie nema ko se nije uplasio da bi na derbiju mogli gledati stoperski par Kordoba-Materaci. Medjutim, jedna stvar moze razveseliti navijace Intera,a to je da ce Ranokia najverovatnije biti sprmean za derbi. Nakon analiza sa Profesorom Marianiem, Ranokia nije mogao da sakrije osmeh zadovoljstva. Ranokia nije zeleo mnogo vremena da provede sa novinarima ali je izjavio: "Veoma sam optimistican oko mog igranja na derbiju, bicu na terenu u subotu!"

Masimo Morati je uvek bio nešto između razmaženog bogataša koji kupuje igrače kao sličice za album i naivnog fudbalskog dobročinitelja kome islužene zvezde izvlače keš iz novčanika. Imao je sreću što mu u porodici naftnih bogataša nisu disali za vratom, gledajući u pozitivnu stranu priče: da bar ne vodi porodičnu kompaniju.
Proslogodišnju Ligu šampiona obeležio je trijumf povampirenog katanača, začetog šezdesetih godina u Interu kod čuvenog Helenija Herere, nad modernom verzijom totalnog fudbala koji baštini Barselona i nekoj vrsti naslednika „švapskog" industrijskog fudbala, na koji je podsetio ovogodišnji finalista Bajern iz Minhena.
Arogantna pojava na klupi Intera sa trenutno najpoznatijim imenom u Evropi-Žoze Murinjo, nakon velikih trijumfa protiv Čelzija i Barselone, dobio je ogroman prostor u medijima širom sveta pošto je velikane pobeđivao sa Interom, koga poslednjih 15 godina nazivaju večitim luzerom, ali je i utoliko više protivnika u fudbalskom svetu zbog retrogradne fudbalske ideologije kojeg nazivaju jedinim trenerom koji je osvojio Ligu šampiona bez šuta na gol. Međutim, svaka sledeća utakmica bila je nova Murinjova pobeda. Ne samo na terenu. Osim finala u Madridu protiv nemačkog Bajerna.
Rutniska pobeda Intera u murinjovskoj igri, gde su Italijani imali manje šuteva na gol i jedva trideset odsto poseda lopte u nogama, simbolično je trebalo da bude kruna koju je Portugalac sam sebi namestio na glavu u inat svim fudbalskim stručnjacima i navijačima širom sveta kojima je lepota igra ispred rezultata. Ali ispostavilo se da baš ta utakmica nema nikakve veze ni sa fudbalskom ideologijom, ni sa Murinjovim ratom protiv celog sveta. To je bila pobeda gazde Intera Masima Moratija.
Morati je više pozirao sa „klempavima peharom" nego Murinjo, Milito, Eto i Stanković zajedno. Nakon petnaest godina vođenja Intera i više od milijarde potrošenih evra, Morati je uspeo da ostvari svoj san i postane prvak Evrope. Godinama su mu se podsmevali u fudbalskom svetu zato što je uludo trošio pare na velike igrače, a osim jednog Kupa Uefa nije osvojio značajniji trofej. A i skudeto mu je izmicao svake godine dok za zelenim stolom Juventus nije poslat u drugu ligu, a Milanu oduzeti bodovi.
Iz Masimovih usta ovih dana izlazi samo jedna rečenica: „Ovo je dokaz da se rad i upornost isplate." Konačno osvajanje Lige šampiona, iako bez „ijednog šuta na gol", omogućilo je Moratiju da „spinuje" stvarnost koja, ipak, kaže da je on jedan od najkontroverznijih bogataša u evropskom fudbalu u poslednje dve decenije, da su njegovi „rad i upornost" zabluda kojom je lečio svoju bogatašku sujetu i da je, imajući u vidu novce koje je do sada potrošio, osvajanje jedne Lige šampiona dovoljno tek da se kaže da projekat Moratijevog Intera nije „baš totalan promašaj".
Njegova era u Interu počela je 1994. godine, kada je iskoristio priliku da kupi klub koji je njegov otac Anđelo, čuveni naftaški magnat, vodio šezdesetih godina u vreme najvećih uspeha kluba. Masimo, inače, važi za neku vrstu crne ovce u bogatoj porodici Morati. On je četvrti sin Anđela Moratija. Gazdovanje Interom starijeg Moratija tokom šezdesetih godina bilo je baš u vreme kada je crno-plave vodio čuveni Helenio Herera i, uz razvoj bunker igre koja je postala poznata pod imenom katanačo, dva puta postao prvak Evrope.
Masimo Morati, od kada je ušao u svet fudbala, uvek je bio nešto između razmaženog bogataša koji kupuje igrače kao sličice za album i naivnog fudbalskog dobročinitelja kome islužene zvezde izvlače keš iz novčanika. Masimo u svom CV-ju, pored funkcije predsednika i vlasnika Intera, ima i poziciju izvršnog direktora u porodičnoj naftnoj kompaniji „Saras", koja porodici Morati samo na ime dividendi godišnje donosi sto miliona evra. A Masimo po porodičnoj funkciji ima i mesta u bordovima „Pirelija" i italijanskog telekoma. Porodičnim biznisom, međutim, više se bave starija braća. Njemu je povereno da se „igra" sa Interom.
Odrastao u svojevrsnoj aristokratskoj porodici, koja je vodila industrijski oporavka Milana posle Drugog svetskog rata, od malih nogu je navijao za Inter, za koji inače navija visoka klasa. Godinama ga je proganjalo što je period dok je klub vodio njegov otac nazivan periodom „grande Inter", a njegov kao „hard tajms", iliti na srpskom teška vremena. On je praktično otvorio eru ekscentričnih bogataša koji nekontrolisano troše mnogo novaca na dovođenje igrača, što će postati fenomen deset godina kasnije, ulaskom bogataša sa istoka u fudbal.
Morati je uspeo da uđe i u teoriju koja se proučava na sportskim univerzitetima, a koja kaže da vatreni navijači ne mogu da budu dobri na čelu kluba jer fudbal je pre svega posao. Morati je bio zaljubljen u igrače koje je dovodio u Inter. Dovodio je velike zvezde, iako nije bilo mnogo fudbalskog opravdanja za tako nešto. Često je dovodio više igrača koji igraju na istoj poziciji, i to uglavnom napadače ili ofanzivne veznjake, odnosno „desetke". Odbrambene igrače je kupovao bez ikakve strategije, „na kilo". U jednom trenutku krajem devedesetih imao je u timu 12 igrača odbrane na koje je potrošeno više od 50 miliona dolara?!
Gotovo svaku sezonu od njegovog dolaska 1994. godine Inter je započinjao kao veliki favorit za osvajanje skudeta u Italiji, jer bi gazda Masimo u tom letnjem prelaznom roku bogato pazario. Ali uvek bi se ispostavilo da su u Inter dolazila ili velika imena sa umornim nogama ili nedovoljno afirmisani igrači koji su zbog ludačke politike gomilanja ostarelih zvezda u drugim timovima postajali veliki igrači.
Kada je 1996. godine trebalo da se angažuje jedna dobra „desetka" ili polušpic, Morati je kupio Francuza Jurija Đorkaefa, koji je tada bio na vrhuncu slave. I igrao je dobro za Inter. Ali dve godine kasnije na tržištu se pojavila mogućnost da se angažuje Roberto Bađo, italijanska zvezda koja je tada već bila istrošena i nije bila na meti velikih klubova. Ali Moratiju je imponovalo da kupi igrača sa takvim imenom. I onda su se Bađo i Đorkaef sudarali na terenu. Iako su mu govorili da njih dvojica ne mogu da igraju zajedno, on je odgovarao: „Dobrih igrača nikada nije dovoljno."
Pošto mu ova dvojica nisu bili dovoljna, kupio je i mladu nadu Andrea Pirla i Urugvajca Rekobu. I obojica su u to vreme pucala na mesto „desetke". A najgore je prošao Pirlo. Bar u Interu. Zbog velikog „vizionara" Moratija morao je da postane najbolji italijanski igrač u dresu gradskog rivala Milana.
Za Inter je od 1997. do 2002. godine igrao i tada ubedljivo najbolji fudbaler na svetu, Brazilac Ronaldo. Možda se i danas neko seća te epizode u njegovoj karijeri, ali on se, što se tiče tog perioda, sigurno najmanje seća fudbala. Veći deo ugovora je proveo na lečenju. Iako je Morati verovao u njegov oporavak i pružao mu punu podršku, Ronaldo je po oporavku odlučio da ode u Real Madrid, gde je pružio daleko bolje partije. Tek radi simbolike, ostaće upamćeno u statistici da je Ronaldo dva puta proglašen za najboljeg igrača na svetu dok je nosio dres Intera. Prvi put 1997, tek što je potpisao ugovor, i 2002. kada je napuštao klub.
U istom periodu, Morati je angažovao Kristijana Vijerija za tada rekordnih 50 miliona maraka. Vijeri je, doduše, nekoliko godina dobro igrao u Interu, ali nije bio baš najbolji igrač na svetu, a Inter je najbliže trofeju bio 2002, kada je u poslednjem kolu od Juventusa izgubio prvo mesto na tabeli italijanske lige.
Sve dok 2004. godine na klupu Intera nije seo Roberto Manćini, Morati je za devet godina promenio čak 13 trenera. Na takozvanu užarenu Moratijevu klupu su sedali velikani kao što su osvajač Lige šampiona Marčelo Lipi i Hektor Kuper, koji je sa Valensijom dva puta igrao finale Lige šampiona, ali nikada nisu bili dovoljno dobri za gazda Moratija. Koliko je bio dobar sa igračima, toliko je sa trenerima bio na nož. Voleo je da im se meša u posao i da odlučuje o dovođenju igrača.
A kako je on to radio najbolje govori primer čuvene trampe sa gradskim rivalom Milanom; Andrea Pirlo, kao najveći italijanski talenat, i Klarens Sedorf, kao igrač koji je sa tri tima osvajao Ligu šampiona, zamenjeni su za Frančeska Kokoa, Tomasa Helvega i Umita Davalu - igrače kojih se više niko ne seća da su igrali u kalču.
Zanimljivo je da osim Argentinca Havijera Zanetija nijedno Moratijevo pojačanje nije ostvarilo dublji trag u Interu nego u nekom drugom klubu. Argentinac je u klubu od 1995. postao je kapiten i idejni vođa ove generacije. A on je bio prvi igrač koga je doveo u klub.
U proteklih desetak godina Inter je bio pravo groblje fudbalskih velikana. Od golmana Anđela Perucija, koji je na zalasku karijere došao u Inter, preko štopera Lorana Blama i Fabija Kanavara, koji je kao najbolji igrač planete otišao u Real, a tek kada tamo nije ispunio očekivanja, nije bilo problema da mu se napravi mesto u Interu. U Interu je na zalasku karijere zaigrao čak i naš Vladimir Jugović. Jedini veteran koji se na kraju isplatio Moratiju praktično je bio Siniša Mihajlović, koji je i sa tri i po decenije pogađao svoje čuvene slobodnjake.
Morati je jednom rekao da je često dolazio kući nakon napornog dana u kom je potrošio 30 ili 40 miliona evra, pitajući se da li je učinio pravu stvar.
- Uvek sam uveren da radim pravu stvar. Ali kada se potpiše ugovor i kada stavim sve karte na sto, često se zapitam da li sam možda napravio grešku - često puta je ponovio Morati. Jedinu sreću ima što mu u porodici ne dišu za vrat zbog načina na koji vodi klub. Verovatno gledajući u pozitivnu stranu priče, da bar ne vodi porodičnu kompaniju.
Godinama je Masimo Morati trpeo prozivke svojih sugrađana. Navijači Milana su odštampali knjigu „Nikad nećeš da pobediš„, koju su posvetili svim velikim investicijama Masima Moratija. Navijači Intera ga vole isključivo zato što znaju da voli klub i više od njih, ali su posle svake neuspešne sezone pomislili kako bi bilo dobro da neki drugi tajkun zauzme njegovo mesto.
Tek kada je otkriven skandal oko nameštanja utakmica u kome su, između ostalih, učestvovali i Interovi najveći rivali Milan i Juventus, otvorila su se vrata da Morati osvoji neki značajniji trofej. Pod Manćinijem Inter je tri puta bio prvak, a još dve titule uzeo je sa Murinjom. Ali u Evropi ti uspesi su prihvatani sa ogradom da od izbacivanja Juventusa u drugu ligu, italijanska liga dugo vremena neće biti ono što je bila, te je i vrednost skudeta manja nego ranije.
Naivnim bogatunom koji veruje ljudima napravio ga je i njegov dojučerašnji heroj Žoze Murinjo. Nije ga udostojio da se zajedno vrate u Milan da proslave titulu, nego je ostao u Madridu kako bi gazdama Reala ostavio svoj broj računa i ne bi li se raspitao o tržištu nekretnina u glavnom gradu Španije.
Da za ovih 15 godina nije mnogo naučio Masimo je pokazao tako što nije prošlo ni 48 sati od finala, a on je već počeo u svom maniru razmaženog bogataša da izjavljuje koga će sebi da kupi. Stivena Džerarda iz Liverpula i Bastijana Švajnštajgera iz Bajerna, za koje ne treba ni reći da igraju na sličnim pozicijama u timu. Ujedno i licitira o imenima Murinjovog naslednika na klupi Intera. Prvo ime koje je spomenuo bilo je Siniša Mihajlović. Igrač koji je deo karijere proveo kod njega u Interu i bio Manćinijev pomoćnik. Objektivno, neiskusan trener da bi vodio osvajača Lige šampiona, ali ima kvalitet u kom nijedan trener na svetu ne može da ga nadmaši. Morati ga voli.
    
Plemenito srce

Kakvu je klupsku politiku vodio Morati najbolje pokazuje primer nigerijskog fudbalera Kanua. Odzvanjalo je po svim svetskim medijima da je Inter dobio najveću evropsku nadu u tom trenutku. Morati ga je kupio od Ajaksa, da bi se neposredno posle potpisanog višemilionskog ugovora otkrilo da Nigerijac pati od ozbiljnog oštećenja srca. Morati nije tužio Holanđane, nije se čak ni ljutio na Kanua što je suštinski prevaren, jer su Holanđani morali da znaju za stanje svog igrača. Morati je na sve to potrošio dodatne milione za Kanuovo lečenje kod specijalista u Klivlendu, a igrač je za vreme bolesti čak dva puta dobio povećanje plate. Nije ni čudo što i danas Moratija zove „moj italijanski otac". A otac koji je od svog „sina" doživeo da vidi samo jedan gol u mreži protivnika?!

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• Murinjo blizu povratka u Inter.
• Leonardo odabrao 22 igraca za derbi.
• Murinjo: Žao mi je što neću videti milanski derbi
• Eto: Derbi ne odlučuje prvaka
• Ranokia : Želim dugo ostati u Interu
• Leonardova konferencija pred derbi.
• Morati: Titula iz 2006. je zasluženo Interova
• Veliki intervju Marka Branke.
• Milito: Povreda je prošlost
• Kambijaso odlučio gde želi da nastavi karijeru.

• O nama [1]
• Obrisano [0]
• Sveze izjave [29]
• Spekulacije oko transfera [6]
• Novosti [15]
• Zanimljivosti [1]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom