Srpski klub Navijaca Intera

-Inter (ital. Internazionale Football Club) je fudbalski klub iz Milana, Italija. Klub je osnovan 09.03. 1908. Pobunjeni igrači i deo uprave fudbalskog kluba „Milan“ osnivaju novi klub pod imenom „Internazionale Football Club“, češće nazivan Inter (u engleskom govornom području se uglavnom naziva Inter Milan). Inter je jedini klub koji nije ispadao iz italijanske prve lige - Serije A, u kojoj se trenutno i takmiči. Inter svoje mečeve odigrava na stadionu Đuzepe Meaca koji ima kapacitet od 85.700 mesta. Inter je titulu prvaka Italije osvajao 18 puta, 6 puta Kup Italije, 3 puta Ligu šampiona, 3 puta Kup UEFA, 2 puta Internacionalni kup i 3 puta Super kup Italije.

-Istorija

Smatra se da je nazivu Inter kumovao prvi predsednik - Đovani Paramitioti, koji je verovao da ne postoje nacionalne granice u sportu, i da u jednom klubu može igrati stranac kao ravnopravni igrač. Svoj prvi skudeto Inter osvaja veoma brzo - 1910, a drugi osvaja 1920. Kapiten ekipe koja je osvojila prvi skudeto bio je Virđilio Fosati rođen u Milanu i brat Đuzepea Fosatija koji je osvojio drugi skudeto. Između Prvog i Drugog svetskog rata FK Inter bio je primoran da promeni ime u Ambrosina - Inter po zahtevu Benita Musolinija. Međutim, Inter i pod drugim nazivom osvaja svoj treći skudeto u novoj Italijanskoj prvoj diviziji - Seriji A 1930. Četvrta titula osvojena je 1938. Inter 1940. osvaja svoj prvi Italijanski Kup, kao i petu titulu šampiona. 1942. klub je povratio svoje pravo ime - Internacionale Milano. Nakon rata, Inter osvaja šesti skudeto 1953. i sedmi 1954. Posle ove dve titule Inter ulazi u najbolje godine u istoriji. Tokom šezdesetih godina, Inter pod vođstvom Helenija Herere osvaja šampionat 1963, 1965. i 1966. Najbolji momenti bili su kada je Inter dva puta uzastopno osvojio Kup šampiona Evrope - sadašnju Ligu šampiona. Inter je prvi put ovo takmičenje osvojio 1964. protiv španskog Real Madrida. Sledeći Kup šampiona Inter osvaja protiv portugalske Benfike. Tokom šezdesetih godina, kada su osvojili 3 Skudeta i 2 Kupa šampiona, dres Intera nosili su Luis Suarez, Đakinto Faketi, Sandro Macola itd. Predsednik kluba bio je Anđelo Morati - otac sadašnjeg predsednika Masima Moratija. Inter je ponovo igrao finale Kupa šampiona 1967, ali je izgubio 2-1 od Seltika.
Prateći zlatne šezdesete, Inter je uspeo da osvoji svoju jedanaestu titulu 1971. i dvanaestu 1980. Kao prvak iz 1971, Inter u Kupu šampiona dolazi do finala 1972, ali biva poražen od Ajaksa. Inter je osvojio svoj drugi i treći Italijanski kup 1978. i 1982. Inter 1989. osvaja svoj trinaesti skudeto predvođen legendarnom nemačkom trojkom - Mateus, Klinsman, Breme. Četrnaesti skudeto Inter osvaja 2006. posle izbacivanja Juventusa u drugu ligu i oduzimanja bodova Milanu zbog nameštanja utakmica. Petnaesta titula dolazi u vitrine 2007. u sezoni u kojoj je ekipa Intera oborila čitav niz rekorda u Seriji A. Šesnaesta titula, a treća za redom, je osvojena 2008.
Vredi zabeležiti da je sezona 2007/08. najavljivana kao sezona velike osvete Juventusa i Milana, ali je Inter ipak uzeo i treći Skudeto za redom, ovoga puta u "kompletnoj" Seriji A.
Inter je osvojio tri puta i Kup Uefa u razmaku od sedam godina. Prvi kup Uefa osvojili su protiv Rome 1990/91, drugi su osvojili protiv Salcburga u sezoni 1993/94. Svoju rekordnu treću pobedu u Uefa-a kupu ostvaruju u sezoni 1997/98 pobedom nad Lacijom od 3-0 na stadionu Park Prinčeva u Parizu. U sezoni 2004/05 Inter osvaja kup Italije protiv Rome i superkup na početku sezone 2005/06 protiv Juventusa. 11. maja 2006. Inter ponovo uspeva da osvoji kup Italije protiv Rome.

-Trofeji

Prvenstvo Italije: 18 puta1909/10, 1919/20, 1929/30, 1937/38, 1939/40, 1952/53, 1953/54, 1962/63, 1964/65, 1965/66, 1970/71, 1979/80, 1988/89, 2005/06, 2006/07, 2007/08, 2008/09, 2009/10.

Kup Italije: 6 puta1938/39, 1977/78, 1981/82, 2004/05, 2005/06, 2009/10.

Liga Šampiona: 3 puta1963/64, 1964/65, 2009/10.

UEFA Kup: 3 puta1990/91, 1993/94, 1997/98.

Super Kup Italije: 4 puta1989, 2005, 2006, 2008, 2010.

Interkontinentalni kup: 2 puta1964, 1965.

-Igracki kadar (po brojevima)

1. Žulijo Cezar
2. Ivan Kordoba
4. Havijer Zaneti (kapiten)
5. Dejan Stankovic
6. Lusio
8. Tiago Mota
9. Samjuel Eto
10. Vesli Snajder
11. Suli Muntari
12. Luka Kastelaci
13. Maikon
17. Mekdonald Mariga
18. David Suazo
19. Esteban Kambijaso
20. Dzoel Cukvuma Obi
21. Paolo Orlandoni
22. Dijego Milito
23. Marko Materaci
24. Nelson Rivas
25. Valter Samjuel
26. Kristijan Kivu
27. Goran Pandev
29. Kutinjo
30. Mansini
31. Denis Alibek
34. Kristijano Biragi
39. David Santon
40. Obiora Nvanko
48. Lorenco Krisetig
57. Felice Natalino
88. Dzonatan Biabijani

-Navijaci

Najverniji i najžešci navijaci, tj. oni koji su organizirani u navijacke grupe, nalaze se na severnoj tribini- drugi sektor. To je anello verde secondo, po službenom nazivu sektora. Grupno se zovu kao CURVA NORD, a najpoznatije i najvece podgrupe su: Viking, Ultras, Boys San, Boys Roma, Irriducibili, Milano Nerazzura, Bauscia.
Boys San- Jedna od najjacih podgrupa svakako je Boys San. (squadre d’azione neroazzurre) koja vec postoji 35. godinu zaredom, njen prvi transparent mogao se uociti 1970. godine u Rimu na utakmici protiv Lazia. Ime su uzeli po nestašnom decaku “Boy” iz nekog crtanog filma. Kasnije, tokom 70-tih, Boys San predstavlja pionire ultra’ navijackog pokreta, koji organizovano prati svoju ekipu i van Milana, od kojih u svojoj knjizi o istoriji grupe isticu Napoli, Bari i Rim. U to vreme poceli su s koreografijama najcešce uz pomoc papira i velikih barjaka. Uporedno s tim delom price, pocinju i prve tenzije s drugim ultra podgrupama iz Italije, narocito s Dorianima (Sampdoria), utrasima iz Torina, Bergama a svakako najviše s Milanistima. S ovim poslednjima cesti su sukobi na samom stadionu, dok nisu Interisti poslati na Sever, a Milanisti na jug stadiona, što je okoncano 1979. godine po završetku obnove San Sira.Osamdesete su godine u kojoj je Boys San doživeo vrhunac, iako su zbog medjusobnih nesuglasica proterali deo njih koji su se prozvali “Potere Nerazzurro”, dok je podgrupa “Forever Ultras” koja je nastala još 1975. godine vec bila odvojena. Boys San tih godina potenciraju nasilje pa je bitno spomenuti izgrede na utakmici protiv Rome 1981. godine i 1982. u Djenovi. Naravno najveci neredi bili su s “rodjacima” Milanistima, ali je 1983. godine medjusobno dogovoreno da se smanji nasilje koje je vec preraslo u svakodnevni život. Navodno je taj pakt još na snazi. Koreografije su se razvile u velike bakljade i upotrebe dimnih bombi, napravljena je prva zastava koja je pokrivala citav Sever. Tada nastaju i prva prijateljstva s Brigatama iz Verone koji je trajao do 2001., Firentincima do 1987. i s Sampdorianima koji je potrajao 1992. godine. Taj period je okonocan izradom velike cirade koja i danas visi na sredini Severa.
Devedesetih godina kada je Inter uzeo prvi kup UEFA i kada je Sampdoria izgubila prvenstvo u Milanu, raspalo se bratstvo s ultrasima iz Genove 1992. godine, a nasilja je još uvek bilo, no u nešto manjem intezitetu nego 80'-ih. Ono se smanjuje uvodenjem “difida” odnosno zabranama dolaska na stadione za nasilnike, posebno pooštrenim 1995. kao posledica ubistva navijaca. Tih godina za razliku od ranijih kada je Boyse vodilo nasilje, grupa se okrenula prema kooreografijama i dekoru na Severu. Iako ce za sebe reci da su radili famozne kooreografije, priznaju da su mogli uvek i bolje, buduci se u tom istom vremenu u Italiji pojavljuju i druge suparnicke grupe. To utice na bolju saradnju s ostalim grupama na tribini.
Ultras- Ultras je druga po starosti podgrupa sa Severa, nastala 1975. godine, a do 1995. delovali su pod nazivom “Forever Ultras” uz bok Boysima (od 1979. jedan kraj drugoga izlažu udarne transparente). Ova grupa napominje kako su njeni članovi bili pod uticajem desnice u Milanu. Danas ovu grupu čine uglavnom mladi pripadnici, dok su stariji još uvek predvodnici iste. Ponosni su što imaju odlične odnose s ostatkom tribine, što je zaista retkost na italijanskoj sceni. Prijateljstvo održavaju s Iruudicibili Lazio, s kojima često znaju odigrati fudbalske utakmice. Od neprijatelja najviše poštuju Bergamose, dok preziru navijače Barija zbog toga što navodno znaju samo krasti tuđe transparente i Kaljaritane koji napadaju palicama 15 na 3. Namera im je doživeti 35. godinu, a smatraju da samo ujedinjeni Ultrasi mogu preživeti moderan fudbal i ono što im isti donosi.
Iruudicibili- Nastaju 1985. godine dok godinu dana kasnije deo njih, (Skins), napuštaju tribinu zbog svađe s ostalim grupama i represijom od strane posebne policije (Digos ). 1992. godine nakon odvajanja grupe “Snakes”, Irriducibili konačno postaju temeljna grupa Severa koja zauzima svoje mjesto, kojima se 1997. pridružuje grupa “Zona Nera” koju čine 20-ak militantnih navijača te pritom njihov simbol postaje “Muttley”; popularni pas iz crtanih filmova (poručnik Draguljce). Naglašavaju kako su njihova politička gledišta desno orijentirana, kako im je pivo najdraže piće, slušaju OI muziku. Od protivnika najviše ne podnose Milan, Juve i Fiorentinu, Romu, Napoli, Bresu i Bolonju. U bliskim su odnosima s Lacijalima odnosno s njihovom grupom istog naziva.
Skins Inter- Pitate se kako su uspeli postati legendarni u samo 3 godine i zašto?Pa jednostavno, bila je to ekipa totalnih ludaka koji su ludovali i činili nerede gde god bili i nisu se bojali nikoga. S njima nije bilo zajebancije, uvek u centru incidenata. Kako je 80-ih u Milanu skinhead scena bila jako razvijena, nakon godina divljanja po gradu (premlaćivanja crnaca, marokanaca, kineza, komunista) odlučili su preneti adrenalin na stadion. Osim prebijanjem, bili su zaluđeni ideologijom naci-fanatizma, vezivala ih je ljubav prema Interu, oduvek klubu desnice.
6. maj 1987. (Inter - Kremoneze, Kup Italije) prvi put su obesili transparent iako su već neko vreme bili prisutni kao organizirana grupa na Curvi Nord. Uz natpis Skins na transparentu su nacrtani ”fascio”- sekira sa dve oštrice, simbol fašizma i svastika. Vođa grupe je Paolo Coliva ”armiere”, a njemu uz bok su: Duilio Canu, Massimiliano Bergomi, Luca Ceccarelli te ”metallica”. Svi navedeni su imali debele dosijee za napade, nasilje i razne nerede na stadionu i van njega, svi su izdržavali zatvorske kazne. Coliva je u zatvoru umro od predoziranja, optužen za pokušaj ubistva mladog komuniste. Mnogi Ultrasi ih nikad nisu priznali kao Ultrase nego više kao kriminalce i narkomane. Zanimljivo je da većina Skinsa nisu bili socijalni slučajevi, uglavnon sinovi bogate milanske više klase koji su iz besa i dosade postali nasilnici i narkomani.
Najvažniji događaji:
1987. Skinsi u centru nereda na Piazzi Cavour u Komu. Nakon sukoba sa domaćima (Fossa Lariana u to vrijeme) demoliraju centar grada. Šteta je ogromna, prvi put su na svim naslovnicama.
1988. neposredno nakon utakmice Askoli - Inter prolaze ispod Tribine domaćih. Tuča je neizbežna, veliki su neredi, a jako malo policije.Askolani su izvukli deblji kraj, Skinsi su krivi za smrt Nazarena Filippinia, jednog od osnivača SBN74. Inače, Askolani su tada bili mala i kompaktna ekipa pa su kuci bili mnogo nezgodi. Tu su loše prolazili i Romanisti, Fiorentini, Doriani…
1988. policija prisiljava Skinse da uklone svastiku koju menjaju za simbol buldoga koji u jednoj ruci ima boks, a u drugoj kriglu piva.
1990. na utakmici Inter - Napoli Skinsi ističu transparentom:
“Hitler, con gli ebrei anche i napoletani!” Godinama pre ove utakmice događali su se krvavi uvodi za ovaj dan.Transparent Skinsa: ”droga e terroni piaghe d’italia” (droga i južnjaci pošasti italije) te ”il tricolore non cancella l’odore” (zastava ne uklanja smrad) te tuče s Napolitancima 87. i 89. Takođe 89. u tuci u Riminiju Napolitanci su nožem ubili jednog Skinsa, pa je i to doprinelo tenzijama. Taj 05.02.1990. dan je jedne od najlegendarnijih italijanskih tuča uopste, okrutnost sudara Interovih Skinsa i Fedayn Napoli snimile su sve italijanske televizije. Obe grupe su se odlično pokazale, neki govore bolje su prošli Interisti, neki govore Napolitanci, a u stvari to je najmanje važno. Činjenica je da se taj sukob i dalje prepričava među italijanskim Ultrasima. Zbog toga su 55 skinsa (i neki Boys-i) kažnjeni ”diffidama”, zabranama gledanja utakmica na stadionima.To je početak kraja ove grupe. Uz sve zabrane i pritisak policije, zadnji put se pojavljuju 21.10.1990. na utakmici Inter - Piza. Gašenju grupe je najviše doprinelo neslaganje sa Boys-ima koji su imali podrsku ostatka Tribine. Bisvi clanovi Skinsa, ili ono preostalo od njih, osniva 91. kratkotrajnu grupu “Shining”, a 97. grupu “Zona Nera” koja se ujedinjuje sa grupom “Irriducibili”, i danas ”najcrnijom” od svih. Poznati su još po sukobima sa Djenovljanimau Djenovi te Romanistima i u Rimu i u Milanu međutim o tome bi se dala napisati cela knjiga. Danas ih je većina umrla od droge ili po zatvorima, a oni poneki preostali su većinom daleko od stadiona.

-Stadion

U ranim godinama Inter je igrao na stadionu Arena, u blizini dvorca Sforzesco severozapadno od centra grada, koji se sada koristi za juniorska atletska takmicenja.
Stadion “Giuseppe Meazza” je dobio ime po jednom od naših najvećih igrača i najboljeg strelca u istoriji Intera. Milan i dalje nosi nazov San Siro kako se i pre zvao jer se taj deo grada tako zove, a deo grada se tako zove jer je tamo nekad davno stajala crkva pomenutog sveca.Magnat koji se bavio proizvodnjom automobilskih guma i predsednik Milana Piero Pirelli je finansirao izgradnju pravog fudbalskog stadiona u četvrti San Siro u zapadnom delu grada, koji je sagrađen po uzoru na engleske stadione, sa četiri tribine smeštene uz sam rub igrališta, bez atletske staze. Cena je bila u protivrednosti današnjih 1.8 miliona Evra. Stadion je građen od 01.08.1925 (gradilo ga je 120 radnika) a završen i otvoren 19. septembra 1926. Imao je kapacitet od 35 000 mesta. U prvom derbiju odigranom na novom stadionu Inter je savladao Milan rezultatom 6:3. Uništili smo im festu otvaranja stadiona kojem će kasnije tepati «fudbalska Scala».
Stadion je ugostio polufinale Svetskog prvenstva 1934. godine. Deset godina nakon izgradnje i vlasništva AC Milana prodaje se Gradu Milanu, pa počinje prosirenje kapaciteta. Kapacitet raste na 55.000, a ubrzo se utrostručuje zahvaljujući arhitetskom redizajnu. Dostigao je 150.000 mesta 1939. kada je bio najveći stadion na svetu. Nakon rata, 1947. Inter napušta svoju Arenu, gde odigrava samo važnije i međunarodne utakmice, te prelazi na San Siro.Osam godina kasnije, 1955. dodaje se drugi prsten, ali kapacitet se smanjuje na 100.000 mesta, pa na 80.000, od čega 60.000 sedećih. Proslavu otvaranja drugog prstena 26. aprila 1956. uveličao je Brazil. Selektor Italije, osvajač dva uzastopna Scudetta s Interom Alfredo Foni za tu priliku ne poziva niti jednog Milanistu ili Interistu, pa milanskoj publici ostaje gorko sećanje na taj dan uprkos pobedi «azzurra» 3:0. 1957. stiže prva rasveta, a 1967. prvi električki semafor u Italiji.
Giuseppe Meazza umire 1979. - 14 sezona u Interu i 245 golova, dve sezone i devet golova za Milan: San Siro dobija naziv po najvećem italijanskom fudbaleru svih vremena. Ipak, pošto je Meazza bio i ostao Interista navijači Milana nikada nisu prihvatili novo ime. Za njih je stadion ostao San Siro, dok ga Interisti vole zvati «Meazza».
Stadion je 1988. postao potpuno sedeći pa se kapacitet smanjio na 72.000. Za Svetsko prvenstvo 1990. godine stadion je dobio i krov od pleksiglasa sa crvenim nosačima, dodat je treći prsten tribina, a kapacitet je nakon ove obnove i proširenja bio 85.000 sedećih mesta, koliki je ostao i do danas. Jedanaest betonskih stubova nose konstrukciju krova stadiona i daju mu prepoznatljiv izgled.
Dimenzije igrališta: 105×68.
Stadion je podeljen u tri nivoa (prstena), jedino istočna tribina nema treći prsten. Svaka od 4 strane je u drugoj boji sedista: Sever - zelena (verde), Jug - plava (blu), Zapad - crvena (rossa), Istok - narančasta (arancio), što se vidi na mapi stadiona pa nema potrebe detaljnije objašnjavati.
Današnji kapacitet stadiona “Giuseppe Meazza”:
Prvi prsten: 28.161
Drugi prsten: 32.368
Treći prsten: 19.545
Ukupno tribine: 80.074
Sky Boxevi: 300
Svečana loža: 304
Mediji: 223
Mesta za nepokretne: 244 (plus 244 pratitelja)
Ukupan kapacitet: 81.389
Adresa Stadiona:“Giuseppe Meazza”Via Piccolomini 5, 20151 Milanotel: 02/48707123

-Djuzepe Meaca

Djuzepe Meaca (ital. Giuseppe Meazza * Milano23. avgust 1910 — † 21. avgust 1979) je bivši italijanski fudbalski as i trener.
Ostao je upamcen kao jedan od najboljih spic igraca u svetu izmedu dva rata. Bio je umetnik driblinga. Najvece zadovoljstvo bilo mu je da predribla golmana i da sa loptom ude u gol. Zbog svega što je ucinio za fudbal, gradski stadion u Milanu je 1979.godine dobio njegovo ime.
Na fudbalskoj sceni pojavio se kao 17-godišnjak u dresu Ambrosiane (Intera). Dva puta je bio prvak Italije (1930, 1938), jednom pobednik Kupa Italije 1939. Zbog slabe cirkulacije krvi u nozi, godinu dana je pauzirao (1940.) Vraca se i igra za Milan (1941-42), nastavlja u Juventusu (1942-43). Do kraja rata igra nezvanicne utakmice za Vareze. U sezoni 1946-47 oblaci dres Atalante iz Bergama.
Kada je Interu zapretilo ispadanje iz Prve lige postao je igrac-trener. Odigrao je 17 utakmica, postigao dva gola i spasao Inter.Tri puta je bio golgeter prvenstva Italije (1930, 1936, 1938).
U reprezentaciji Italije debitovao je 1930., na utakmici protiv reprezentacije Švajcarske 4:2 (strelac dva gola), a oprostio se 1939. utakmicom protiv Finske (3:2). Ukupno je za reprezentaciju odigrao 53 utakmice i postigao 33 gola.
Ucestvovao je na dva Svetska prvenstva 1934 i 1938, na kojima je Italija bila prvak sveta.
U jednom trenutku (1952-53) bio je pomocnik selektora Karlina Berete, ali su posle samo dve pobede u osam utakmica obojica smenjeni.

-Pazza Inter

Pazza Inter je službena himna Intera i pušta se na stadionu pre svake utakmice a reci idu na semaforu tako da svi mogu pevati...Druga himna Intera je C’e solo Inter, pa bi bilo dobro znati reci i ove prekrasne pesme.

-Milano

Milano (italijanski: Milano) je drugi po velicini grad Italije, glavni grad provincije Milano i pokrajine Lombardije u severnoj Italiji.
Milano je privredni, modni i medijski centar. Poznat je po svojoj gotskoj katedrali, operi „Milanska skala“ i raznim umetnickim vrednostima.

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• Murinjo blizu povratka u Inter.
• Leonardo odabrao 22 igraca za derbi.
• Murinjo: Žao mi je što neću videti milanski derbi
• Eto: Derbi ne odlučuje prvaka
• Ranokia : Želim dugo ostati u Interu
• Leonardova konferencija pred derbi.
• Morati: Titula iz 2006. je zasluženo Interova
• Veliki intervju Marka Branke.
• Milito: Povreda je prošlost
• Kambijaso odlučio gde želi da nastavi karijeru.

• O nama [1]
• Obrisano [0]
• Sveze izjave [29]
• Spekulacije oko transfera [6]
• Novosti [15]
• Zanimljivosti [1]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom